Da li ste ikada poželeli da jednostavno sednete u automobil ili bilo koje prevozno sredstvo i krenete ka svom odredištu, bez razmišljanja da li ste poneli potrebna dokumenta za prelazak granice? Da, verujem da jeste, ali bi vaš put u tom slučaju bio neometan bar do prvog graničnog prelaza vaše zemlje sa susedom.
Postoji mnogo zagovornika koji kažu da globalizacija treba da dovede do „brisanja“ granica između država i dopusti slobodno kretanje ljudi. Međutim, u svetlu aktuelnih globalnih dešavanja, poput migrantske krize i virusne pandemije, mnoge zemlje sveta su počele da preispituju svoje stavove po pitanju slobodnog i nekontrolisanog ulaska stranih državljanja na njihovu teritoriju. Gotovo sve zemlje zato i dalje imaju određene mere bezbednosti koje primenjuju kada je u pitanju kretanje stranaca i robe kroz njihovu teritoriju. Mere bezbednosti granica su politike kontrole granica koje je usvojila država ili grupa zemalja, a služe za borbu protiv ilegalne trgovine, kljumčarenja, ilegalnih imigracija, borbu protiv transnacionalnog kriminala i sprečavanje putovanja traženih kriminalaca.
Bitnu ulogu u kontroli samih granica i kretanju ljudi igraju razičiti sistemi granične kontrole, a u nastavku ovog teksta ćemo govoriti malo više o njima.
Sistemi granične kontrole i granični prelazi
Sistemi granične kontrole predstavljaju skup mera koje jedna država uvodi radi praćenja stanja njenih granica i regulisanja kretanja ljudi i robe na njoj. Prelazak državne granice je svako kretanje ljudi preko državne granice. Državna granica prelazi se na graničnom prelazu sa važećom putnom ispravom ili drugom ispravom propisanom za prelazak državne granice, u radno vreme graničnog prelaza i u skladu sa međunarodnim ugovorom dve susedne zemlje.
Granični prelaz je mesto određeno za prelazak državne granice u drumskom, železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju. Na graničnom prelazu se vrši granična provera, odnosno kontrola lica i putnih isprava, kontrola saobraćajnog sredstva i kontrola stvari koja se obavlja u toku utvrđenog radnog vremena na području graničnog prelaza, u vezi sa nameravanim prelaskom državne granice ili neposredno nakon što je izvršen prelazak državne granice.
Prilikom granične provere lica policijski službenik ovlašćen je da:
1) Izvrši uvid u putne ili druge isprave propisane za prelazak državne granice
2) Proverava i/ili utvrđuje identitet lica koja prelaze državnu granicu i obavlja proveru u evidencijama koje vodi Ministarstvo i drugi organi državne uprave, kao i međunarodne organizacije;
3) uzima otiske svih prstiju i dlanova lica i druge biometrijske podatke, ako postoji sumnja u identitet, odnosno u verodostojnost putne ili druge isprave propisane za prelazak državne granice i obavlja njihovu proveru;
4) Proverava da li lice ispunjava uslove za ulazak u Republiku Srbiju, odnosno izlazak iz Republike Srbije;
5) Proverava svrhu putovanja lica;
6) Obavlja pregled lica, ako na drugi način nije moguće obaviti proveru lica,
7) Ne dozvoli licu napuštanje područja graničnog prelaza do okončanja graničnih provera;
8) Izdaje upozorenja i naređenja u cilju obavljanja pravilne, nesmetane i efikasne granične provere;
9) Overava prelazak državne granice, odnosno unosi u putnu ili drugu ispravu propisanu za prelazak državne granice podatke o ulasku i izlasku, kao i podatke o odbijanju ulaska, podatke o unošenju i prenošenju vatrenog oružja i municije i druge podatke od značaja za graničnu proveru.
Sistemi za utvrđivanje identiteta lica na graničnim prelazima
Sistemi za utvrđivanje identiteta lica na graničnom prelazu imaju zadatak da prate stanje, kretanje i ponašanje lica, kao i saobraćajnih sredstava i drugih činilaca na graničnom prelazu i pravovremeno alarmiraju granične službenike i policiju u slučaju nedozvoljenih radnji, naprava i prisustva lica za kojima postoji izdata poternica i kojima prelaz treba da bude onemogućen.
Dani nadgledanja graničnih područja samim ljudskim očima, pokušaja da se koristi sada već zastareli papir za identifikaciju prestupnika i poznatih zločinaca su završeni. Danas su granice, vazdušni prostor i obale države pod stalnim video nadzorom elektro-optičkih kamera, lasera, hemijskih detektora, rendgenskih skenera, sistema za biometrijsku autentikaciju, satelita, senzorskih bespilotnih letelica, čamaca i drugih senzora kako bi ograničili ulazak ilegalnim imigrantima, teroristima, drogama i drugim krijumčarenjima.
Video nadzor na graničnom prelazu
Video nadzor je bezbednosni sistem koji se najčešće viđa na svim graničnim prelazima. Lako je uočljiv i njegov glavni zadatak je da vizuelno dokumentuje aktivnost lica na graničnom prelazu, kako bi pripadnici granične policije mogli da u realnom vremenu posmatraju ponašanje više lica i na vreme uoče sumnjivo ponašanje ili lica kojima treba onemogućiti prelazak granice.
Pored direktnog nadzora lica koja prelaze granicu, sistem video nadzora zajedno sa sistemom za praćenje pokreta na granici ima zadatak da prati aktivnost na udaljenim i nepristupačnim predelima, kako bi se sprečio ilegalan prelazak granice.
Face recognition
U skorije vreme, sve veći broj zemalja na svojim graničnim prelazima uvodi sistem za prepoznavanje lica. To je sistem sastavljen od video nadzora i specijalnog softvera za mapiranje crta lica i njihovo poređenje sa podacima u bazi. Tehnologija prepoznavanja lica potvrđuje identitet pojedinaca upoređujući njihovo lice sa bazom poznatih lica. Proces se može podeliti na tri koraka:
1) Računar nalazi lice na slici.
2) Numerički prikaz lica stvara se na osnovu relativnog položaja, veličine i oblika crta lica.
3) Numerička mapa lica na slici upoređuje se sa slikama baze podataka prethodno identifikovanih lica, na primer, bazom podataka ePassport fotografija.
Ova vrsta prepoznavanja koristi se za potvrđivanje ili otkrivanje identiteta osobe, a ova tehnologija može se koristiti za proveru da li je neko podneo zahtev za pasoš pod više od jednog imena. Ostale upotrebe uključuju identifikovanje slučaja krađe identiteta, kontrolu pristupa objektima i opremi na graničnim prelazima i identifikaciju radnika.
Granični prelazi nisu samo linije na mapi
Ono čega moramo biti svestni jeste da granice postoje ne samo da bi razdvajale teritorije i vlast dve susedne zemlje ili delile ljude, već i da zaštite ljudska prava i slobode unutar teritorije na kojoj borave. Sistemi granične kontrole su postavljeni sa ciljem da spreče ugrožavanje kolektivne bezbednosti i predstavljaju zajednički poduhvat dve zemlje kako bi kretanje između njih bilo što sigurnije. Kontrola ne mora uvek da znači gubitak slobode, u nekim slučajevima je ona jedini mehanizam koju tu slobodu štiti.
