Pasoši i sve što (ni)ste znali o njima III deo – Verifikacija pasoša na graničnom prelazu

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

 

Verifikacija pasoša na graničnom prelazu

 

U dosadašnjim tekstovima smo imali priliku da se bolje upoznamo sa našim redovnim saputnikom na internacionalnim putovanjima — pasošem. Pasoš je, kao što i sami znate, neizostavan pratilac svih internacionalnih turističkih avantura i poslovnih putovanja. Nadamo se da ste iz dosadašnjih tekstova stekli malo bolji utisak o svim zanimljivim karakteristikama ovog putnog dokumenta, kao i da sada imate jasniju sliku zašto je razlog za nošenje i čuvanje pasoša itekako opravdan.

 

 

U današnjem tekstu ćemo dodatno približiti postupak provere pasoša na graničnom prelazu i detaljnije pojasniti kako ovaj četvrtasti saputnik omogućava veoma efikasnu i pouzdanu verifikaciju identiteta putnika.

Spakovali ste se, zaključali vrata, ugasili peglu, proverili dokumenta, prevezli se do aerodroma ili graničnog prelaza i sada ste stigli do pasoške kontrole. Svi smo svesni da je pasoš ključni element za verifikaciju identiteta od strane granične kontrole, ali kako to zapravo izgleda i kako tačno granični službenik dobija informaciju da li je sve u redu i donosi odluku da li da vas propusti dalje?

 

Prvi korak — Vizuelna provera dokumenta

 

Došli ste do graničnog prelaza, prilazite graničnom službeniku i predajete mu vaš pasoš. Nakon što službenik preuzme vaš pasoš, prvi korak provere podrazumeva vizuelnu inspekciju dokumenta sa ciljem utvrđivanja njegove autentičnosti. Granični službenik najpre detaljno opipava korice vašeg pasoša kako bi proverio da li su napravljene od odgovarajućeg materijala. Zatim se proveravaju unutrašnje stranice pasoša i prateće optičke karakteristike dokumenta poput prelamanja svetlosti i boja, specijano graviranih linija, posebnog mastila i holograma, kao i ostalih vizuelnih elemenata specifičnih za zemlju izdavaoca pasoša. Granični službenik sprovodi ceo ovaj postupak kako bi se uverio da je vaš dokument orginalan i da je izdat od strane nadležnog državnog organa. Ukoliko je postupak uspešno sproveden, službenik prelazi na drugi korak provere autentičnnosti putnog dokumenta.

 

Drugi korak — Elektronsko očitavanje podataka sa pasoša

 

Kao što smo već pomenuli u prethodnim tekstovima, pasoš je standardizovana putna isprava ali pasoši različitih zemalja mogu sadržati i dodatne karakteristike po kojima se razlikuju od ostalih. Setite se samo finskog pasoša na kojem je prikazana animacija losa u pokretu.

Da ukratko ponovimo — ono što je svim pasošima zajedničko jeste takozvana data page stranica. Ona je jedna od početnih stranica pasoša i sadrži osnovne podatke o vlasniku pasoša kao što su fotografija vlasnika, ime i prezime, adresa stanovanja, datum isteka i broj pasoša. Data page stranica mora posedovati internacionalno propisani osnovni set podataka koji je standardizovan od strane ICAO (International Civil Aviation Organization) organizacije. Pored tekstualnih podataka, na donjem delu data page stranice nalazi se i Machine Readable Zone (MRZ zona), u okviru koje su tekstualni podaci sa data page stranice napisani u mašinskom kodu tako da samo mašina, odnosno čitač pasoša može da ih pročita.

Dodatno, pasoši koji poseduju čip sadrže sve pomenute podatke i u digitalnom formatu u okviru samog čipa. Čip se na pasošu najčešće nalazi utopljen u polikarbonatnu data page stranicu. Čip je ugrađen tako da se njegova antena prostire po ivicama data page stranice, čime se omogućava bežična RFID komunikacija pasoša sa čitačem pasoša.

Pored čitanja podataka iz MRZ zone i beskontaktnog čitanja podataka iz čipa pasoša, moderniji čitači pasoša mogu pročitati i same tekstualne podatke sa data page stranice korišćenjem tehnologije Optičkog Prepoznavanja Karaktera (OCR — Optical Character Recognition). Takvi čitači poseduju sofisticirane algoritme putem kojih mapiraju raspored karaktera na data page stranici i pretvaraju ga u digitalni format koji su u stanju da ”pročitaju” karakter po karakter, te pročitane informacije prikažu operateru radi provere.

 

Nakon što se podaci pročitaju iz svih izvora informacja podržanih za dati pasoš, podaci se graničnom službeniku prikazuju na monitoru radne stanice i automatski međusobno porede. Pored pomenute tri grupe podataka, službeniku se kao četvrta grupa podataka prikazuju i sistemski podaci o datom pasošu/osobi koji se ne čitaju sa pasoša već povlače iz baze podataka graničnog sistema.

Ukoliko prelazite granični prelaz zemlje čiji ste građanin, veoma je verovatno da u samom graničnom sistemu već postoje neki osnovni podaci o vama i vašem pasošu koji su relevantni za poređenje sa podacima pročitanih iz samog pasoša. Podaci sadržani u bazi podataka graničnog sistema formiraju četvrtu grupu podataka.

Treći korak — Provera podataka

 

Podaci iz sva četiri izvora informacija moraju biti identični. Granični informacioni sistem poredi sve pomenute grupe podataka i ukoliko se pojavi bilo kakvo odstupanje sistem će službeniku na jasan način prikazati o kakvom tipu odstupanja se radi, kao i predložiti akciju koju je potrebno da sprovede u datom slučaju.

Pored pomenutog poređenja podataka, informacioni sistem sprovodi i postupak verifikacije podataka poput verifikacije digitalnog potpisa podataka pročitanih iz čipa pasoša, automatske provere roka važenja same putne isprave, zatim proverava se da li se putna isprava nalazi na nekoj od listi izgubljenih pasoša, kao i provera određenog seta informacija o samom vlasniku pasoša.

 

Četvrti korak — Uparivanje pasoša sa nosiocem pasoša

 

Procedure opisane u prethodnim koracima se sprovode sa ciljem utvrđivanja da li je predati pasoš originalan, kao i da li se podacima koji se nalaze na njemu može verovati. Za razliku od toga, poslednji korak provere se odnosi na proveru veze između pasoša i putnika, odnosno osobe koja tvrdi da je nosilac datog pasoša. Sam postupak provere u velikoj meri zavisi od toga da li je reč o pasošu sa čipom ili bez čipa.

Ukoliko se radi o pasošu bez čipa, službenik vrši vizuelno poređenje slike lica u pasošu sa prisutnom osobom. Vizuelnim ispitivanjem utvrđuje se da li podaci sa pasoša odgovaraju osobi koja želi da pređe granični prelaz. Pored same slike lica, mogu se porediti i neki dodatni podaci kao što je visina vlasnika, te putnik može biti zamoljen da stane pored skale za merenje visine kako bi se proverila ova informacija.

 

Ukoliko je reč o pasošu sa čipom, procedura verifikacije identiteta nosioca pasoša je u velikoj meri automatizovana i zavisi od vrste biometrijskih podataka nosioca koji su smešteni na sam čip pasoša. Biometrijski podaci koji se mogu naći u samom čipu su slika lica, otisci prstiju i sken zenice oka.

Koji tip podataka se smešta u čip pasoša zavisi od zemlje do zemlje, ali minimalni set podataka podrazumeva sliku lica.

Tipičan primer automatizovane biometrijske verifikacije identiteta bi bila verifikacija identiteta putem otiska prsta. Procedura je sledeća: na samom graničnom prelazu službenik će postaviti skener za otisak prsta i zatražiće da nosilac pasoša prisloni kažiprst na skener. Kada se položi prst na skener i očita otisak, aktivira se sistem za poređenje koji pročitani otisak upoređuje sa otiskom prsta sadržanim u čipu pasoša. Potrebno je imati u vidu i to da otisak prsta koji se smešta na čip pasoša nije pun otisak, već se na čip smeštaju samo ključne tačke za poređenje iz kojih nije moguće regenerisati pun otisak prsta nosioca pasoša.

 

Vaše putovanje se nastavlja

 

Ukoliko su svi pomenuti koraci uspešno sprovedeni, čime je nedvosmisleno uvrđen identitet putnika i ispravnost pasoša, granični službenik sa zadovoljstvom vraća putnu ispravu njenom nosiocu nakon čega se putovanje može nastaviti.

Verujemo da ste i vi fascinirani kompleksnošću celokupnog procesa i brojem koraka koji on sadrži, kao i samom tehnologijom koja omogućava da se celokupan postupak sprovede na efikasan način. Ukoliko je to slučaj, onda imamo dobre vesti za vas! U narednom tekstu ćemo pisati o sistemu koji dodatno automatizuje celokupan gorepomenuti proces i omogućava da se on sprovede bez prisustva graničnog službenika — u pitanju je takozvani sistem elektronske kapije (eGate). eGate mehanizam omogućava dodatno skraćivanje vremena potrebnog za verifikaciju identiteta nosioca pasoša i podataka na samom pasošu, čime dodatno sprečava kreiranje redova na šalterima za pasošku kontrolu. Tačnije, eGate sistem u potpunosti eliminiše potrebu za samim šalterima za pasošku kontrolu, ali o svemu tome malo više u sledećem članku.

Pročitajte još:

Pasoši i sve što (ni)ste znali o njima, deo IV – eGate

Svi smo se našli u situaciji, dok čekamo u redu za pasošku kontrolu, da se zapitamo da li da odemo na eGate i izađemo iz reda koji se pomera najsporije na svetu i skratimo čekanje. Ali uvek je iskrsavala sumnja – da li ćemo uspeti da uspešno prođemo kroz eGate bez da upalimo alarme i okupimo oko nas sve carinske službenike i policajce sa aerodroma? Jer, kako uopšte funkcioniše eGate?

Marinin prvi mesec u kompaniji NetSeT

Za NetSeT sam saznala preko Infostuda, i prvo pozitivno iskustvo sam doživela na inicijalnom inervjuu, gde su kolege sa kojma danas radim, a koje su me tada intervjuisale, napravile atmosferu u kojoj sam mogla da se maksimalno opustim. To se ne sreće često…